О књизи: година / Свет Комонвелта, неуронске мреже, крстарице и трговина робљем. Негде на периферији људске Екумене... Немам појма колико сам дуго остао у забораву. На зидовима није било бројчаника, а пре лета ручни сатови су остављени у складишту, заједно са документима и владиним наградама, код куће. Сада се испоставило - за вечно складиштење. Међутим, сада, чим сам помислио на губитак онога што је јуче остало негде у свету незамисливом, моје мисли су се некако глатко и ненаметљиво преселиле у невероватно радозналу унутрашњост која је окруживала кревет. Као да ми је неко поставио баријеру у главу, замку за негативност. Лукава забрана патње, вешто замењивање једне емоције другом. Штавише, заиста је било на шта да посветите своју пажњу. Метални, као ливени, благо нагнути зидови. Узгред, без иједног прозора или прозора. Не зна се на ком принципу су радили панели, светлећи равномерном жуто-белом светлошћу, као да су утопљени у плафон и неки стубови који вире из зидова..